Dante's Inferno

Svi znamo za "Božanstvenu komediju" Dantea Aligijeria. Niko od nas je nije pročitao. Pretpostavljamo da su tako razmišljali i u Visceral Gamesu kada su se odlučili da je obrade (odnosno jedan njen deo – "Pakao") kroz igru Dante's Inferno. Ako ništa drugo time su se obezbedili od srdžbe horde fanatika koji bi ih prokleli zbog menjanja jedne ili dve reči. Ali, da li će izbeći srdžbu horde fanatika koji će besno skandirati "God of War klon! God of War klon!"? Videćemo…

Dante, glavni junak ove igre, je ratnik koji odlazi u Krstaški rat. Pre polaska zaklinje se na vernost svojoj ljubljenoj Beatriče, ali i dobija oprost od greha od strane biskupa. Avaj, rat je rat, biskup je šarena laža, a Dante je samo čovek, te kao takav uspeva da poklekne više puta, na više načina. I on polako počinje da shvata gde je grešio, nakon susreta sa prvim bossom na kraju nivoa – Smrt je došla da odnese njegovu dušu u dubine Pakla. Srećom, Smrt je očito šonjica sa američkim naglaskom, a Dante je neumorni igrač naoružan moćnim kontrolerom, sposoban da brzo vezuje kombinacije udaraca, blokira ili izbegava protivničke napade, pa i da pravovremenim pritiskom na prave dugmiće izvede sjajne završne udarce. Nakon što je raščerečio Smrt, Dante se naoružan njenom kosom (za košenje, ne za češljanje) vraća kući, razočaran u mnoge stvari.

Avaj, na ognjištu rodnog doma, sve što će naći je još smrti. Cela njegova porodica je brutalno ubijena, a Beatriče je na izdisaju. Njena duša se polako diže u Raj, ali ispostavlja se da se ova predivna djeva malo prevarila u proceni kvaliteta izabranika svoga srca - opkladila se sa Luciferom da je Dante nikada neće prevariti. Gubitak opklade znači samo jedno - moraće da postane žena palog anđela – gospodara Pakla. Dante to ne može da dopusti i kreće kroz devet krugova, do konačnog oprosta kako za sebe, tako i za svoju ljubljenu. Priča će nas (ispričana interesantnim kombinacijama CGI, anime i in-game animacija) dalje gurati taman toliko da vidimo šta je sve Dante loše radio za života, što nam daje motiva da prođemo do samog kraja igre.

Na putu do Beatriče, Dantea će voditi pesnik Virgilije, koji je i najbolja veza igrača sa  originalnom poemom, pošto koristi originalan tekst (doduše, prevod na engleski). Na istom tom putu, našem će se junaku isprečiti horde prokletih duša, koje su većinom briljantno, iako morbidno, dizajnirane. Svaku od tih duša Dante može da, određenim komboom, poseče kosom i osudi na večno prokletstvo, ali može i da im pomogne da odu u Raj koristeći krst koji je dobio od Beatriče. Šta god da izaberete, Dante dobija određenu količinu poena koje može da koristi kako bi naučio nove poteze. Ovo zaista otvara lepe mogućnosti za raznovrsnu igru od početka do kraja.

Pored obračuna sa protivnicima Dante će, da bi se probio kroz vrlo raznovrsne nivoe, morati da se bavi i klasičnim platformskim disciplinama, kao i da rešava rudimentarne zagonetke. I sve je to, sasvim fino uklopljeno (nakon blago razočaravajućeg susreta sa Smrću), do poslednje trećine igre, u kojoj akcije ima sve manje i manje, i igra gubi na intenzitetu. Do tada smo bili spremni da je proglasimo za odličan klon God of Wara, ovako će morati da se zadovolji ocenom niže.

Da sumiramo: Dante's Inferno je kratka akciona igra koja i pored toga uspeva da izgubi na intenzitetu kako se kraj bliži. Srećom, dovoljno je zabavna, odlično vizuelno dočarana i ima funkcionalan sistem brobe, što je čini sasvim dobrim akcionim hitićem koji će biti manje-više zaboravljen nakon jednog prelaska. Moguće je da će neke igrače odbiti isuviše brutalnim i morbidnim scenama, a sigurno je da ćete mu dati višu ocenu ako nikada pre niste igrali God of War.

Animirani Pakao

Dante's Inferno: An Animated Epic, kako je puno ime i prezime ovog ostvarenja je adaptacija igre u animirani film. Iako pompezno najavljivano kao plod ljud koji su radili na najpoznatijim anime filmovima i serijama, ovo ostvarenje nije plod baš onih koje su fanovi širom sveta podrazumevali, već njihovih manje poznatih saradnika. Da li to automatski znači da je ovaj film loš? Izgleda da da... Kvalitet animacije i dizajn likova se kreću od očajnog do sjajnog iz segmenta u segment, koreografije borbi će vas na trenutke ostaviti bez daha, ali će češće biti prekratke i nezanimljive, te će služiti samo da se prikaže poneki efektan potez iz igre. Priča i naracija? Osim par svetlih momenata, kao i u igri, tu su samo da daju Danteu povod da se prošeta kroz krugova pakla i iskasapi horde demona. To u filmu ne može da funkcioniše, te ga pogledajte samo ako baš morate, pošto trećina valja, a dve - ne.

Pakao u stripu

Za razliku od animiranog filma koji nas je, jelte, poprilično razočarao, strip je zapravo dobar. Stil crtača Diega Lattorea nije naročito originalan, niti je inspirativan kao kod nekih njegovih uzora (Bill Sienkewicz, recimo), ali i pored par nepreglednih scena dovoljno dobro prenosi atmosferu i akciju. Scenario Christosa Gagea je bolji deo stripa i na prilično zanimljiv način nam prikazuje priču igre kroz oči nesuđene heroine, Beatriče. Iako su do zaključenja ovog broja Play!-a izašla samo tri od predviđenih šest brojeva stripa, prilično smo sigurni da je Dante's Inferno najbolje prikazan upravo u ovom mediju. No, kako nas je igra pomalo razočarala što je bila bliža finišu, pribojavamo sei da će nas ekipa iz Wildstorma razočarati u druga tri broja. Ipak, po onome što smo videli do sada: Ako ste u mogućnosti da nabavite ovaj strip, slobodno to učinite, nećete se pokajati.

Galerija: