Dark Void

Postoji par stvari na ovom svetu u koje mogu da se zakunem: Han Solo je pucao prvi, klovnovi vladaju planetom iz senke, i u svakoj izdavačkoj kući postoji staklo za razbijanje u slučaju velike nužde, i iza njega scenario koji obuhvata naciste i vanzemaljce. "Hej, ako je upalilo u Star Treku, što ne bi i mi probali?", rekoše momci iz Airtight Games. I tako smo dobili priču o vanzemaljcima iz paralelne dimenzije koji podržavaju Treći Rajh i planiraju istrebljenje čovečanstva, i jedinom čoveku koji im može stati na put: Nikola Tesla! OK, vi zapravo ne igrate Nikolu već nekog američkog bezveznjakovića koji koristi Tesline izume, ali to već nije bitno. Bitno je to da bi igra propala da nije mladog naučnika, jer bi Dark Void bio jeftini klon Gears of War. Ovako imamo vetar u kosi, jetpack na leđima i Tesla Coil u rukama.

Dark Void je akciona igra koja se može podeliti na dva segmenta: klasičnu kopnenu duck-n-cover pucačinu i simulaciju letenja. Kopneni deo je klasična pucačina sa kamerom preko ramena. Skale za energiju nema, već će se pojaviti distorzija slike kada ste blizu smrti. Na raspolaganju su vam šest oružja i dve vrste granata, s tim da možete u svakom trenutku nositi samo dva. Ubijanjem protivnika i istraživanjem mape skupljate tech poene koje koristite za unapređenje oružja i opreme.

Ovde već vidimo prve mane Dark Voida: Vanzemaljci dolaze u dve veličine - regularna i super oklopljena, uz povremeno pojavljivanje modela sa jetpackovima i Knightova, velikih oklopljenih lebdećih robota. AI je prilično jednostavan i samo na najvećoj težini ćete morati da redovno grlite zaklon, pošto najlakši način da ih eliminišete je da im priđete i pritiskom na taster E izvršite melee ubistvo. Ono što "čupa" stvar je sjajna atmosfera koju igra poseduje sa odličnom muzičkom podlogom i pristojnom grafikom, i povremene vertikalne deonice koje razbijaju monotoniju. U njima skačete od jedne do druge platforme koje ujedno koristite i kao zaklon od protivničke paljbe.

Ali sve frustracije padaju u vodu kada prvi put bacite jetpack na leđa i poletite u vazdušni okršaj. Naoružan sa parom mitraljeza i mogućnošću ugradnje lansera raketa, jetpack je najvažnija oprema u vašem arsenalu. Kontrola je intuitivna i sem standardnih postoje i komande za akrobacije, koje su neprocenjive za izbegavanje baraža i brzo manevrisanje. U bilo kom momentu se možete prebaciti u mod lebdenja, u kom možete koristiti lično naoružanje - ovo je ujedno i odličan način da izbegnete čeoni sudar sa stenama.

U vazdušnim borbama ćete često imati podršku u vidu dvokrilaca kojima vaši saborci pilotiraju, i imaćete utisak prave vazdušne bitke kada projektili počnu da lete na sve strane. Nivo slobode u ovim borbama je na zavidnom nivou: U bilo kom momentu možete sleteti na stenu i pucati iz zaklona, uskočiti u saveznički avion, ili još bolje - oteti leteći tanjir! Ove letelice su krupan i trom plen, ali je vatrena moć daleko razornija. U pojedinim misijama ćete čak imati na raspolaganju i protivavionske topove - Dark Void ne pravi problem zbog metoda koje koristite, sve dok je zadatak ispunjen, što je prijatno iznenađenje u moru igara koje pare od preterane skriptovanosti svakog pojedinog događaja. Kad jednom savladate oba stila igre moći ćete ih kombinovati svuda - jetpackom ćete iskočiti iz zaklona i odleteti do udaljenog snajperiste, prebaciti u hover režim, baciti granatu u zaklon i odleteti. Sve dok imate ranac na leđima igra ne pokušava da vas sputa. Jedina krupnija zamerka je na lenjo ponašanje miša; komande su razvijane za konzole, i na analognim džojpedima sve radi besprekorno, dok je na PC platformama prisutan osećaj kašnjenja.

Nažalost, skoro sve adute kojim će vas privući Dark Void troši već posle prvog prelaženja. Multiplejer ne postoji, tako da slobodno zaboravite na pravljenje virtuelnih eskadrila. Za šest do osam sati igranja ćete je preći bez većih problema čak i na najtežem nivou težine, i igra će vam dozvoliti da krenete ponovo kampanju - ovog puta ćete zadržati unapređenu opremu i radar će otkrivati lokacije dnevnika i tech poena. Iskreno, dnevnici su jedini razlog zbog čega bi igrali ponovo, jer sadrže informacije o pozadini sukoba vanzemaljaca sa čovečanstvom, kao i razne sporedne priče. Ali vredi je preći bar jednom, makar samo zbog prilike da pomognete Tesli da odbrani Zemlju od zlih imperijalističko-fašističkih vanzemaljskih sila iz paralelne dimenzije.

Galerija: