Mass Effect 2

Originalni Mass Effect je oduševio vlasnike Xboxa 360, a za PC RPG fanatike je predstavljao jako dobru akcionu igru sa (pomalo neiskorišćenim) potencijalom da postane remek delo. Krasili su ga odlična grafika, mnogo akcije, zanimljiva i uzbudljiva SF priča, ali i gomila sitnica koje su umele da iznerviraju (vožnje u liftu, dugačka učitavanja, nezgrapan inventar, generičke planete...). Čekanje na drugi deo mnogi igrači su provodili u maštanju o tome kako će neki od tih problema biti rešeni, kako će se ukomponovati snimljene pozicije iz prvog dela i kako će se rešiti problem novih igrača. Drugi deo je sada pred nama i sigurno neće potpuno oduševiti obe, na početku, pomenute grupe igrača.

Uvod se nastavlja na sam kraj prethodnika. Sovereign, pripadnik Reapera - prastare rase biomehaničkih organizama (koji svakih 50.000 godina unište kompletnu civiliziaciju čitavog svemira, a zatim postave temelje za novu) je poražen, kao i armije Getha koje je vodio izdajnik Saren. No, Gethi nisu potpuno uništeni i Shepard i njegova ekipa se na svom brodu Normandy nalaze u rutinskoj patroli. Odjednom, susreću se sa novom opasnošću – Collectorima. Od tog trenutka Mass Effect 2 hvata igrača, i baca ga iz dubine svemira, kroz užarenu atmosferu, na tlo obližnje planete. Sam uvod nam govori da maltene zaboravimo šta smo postigli u originalnoj igri i pripremimo se za novo iskustvo. Pomalo bolno za sve one koji su se emotivno vezali za događaje iz prvog dela, ali i za one koji su nabudžili svog Sheparda u prvom delu, očekujući da će ga jednostavno preneti u nastavak. Međutim, narativna nit ovog dela je vrlo elegantno rešila potencijalne probleme koje bi u tom slučaju imali novi igrači, a stare igrače pripremila za mnoge promene koje ih čekaju.

Dve godine nakon nesrećnog susreta sa Collectorima, naš heroj se nalazi u postrojenju Cerberusa, zloglasne organizacije koja se bavi samo ljudskim interesima. Nakon kratke tutorial misije koja služi za upoznavanje sa sistemom igre, polako se privikavamo na promene i podsećamo (ili upoznajemo) proteklih događaja. Od tog trenutka postaje jasno kako je lepo tkana mreža Mass Effect sage. Skoro svaki dijalog, lokacija i lik su uklopljeni tako da novim igračima postane jasna čitava priča, a da stari igrači osete da je sve što su u prvom delu učinili imalo smisla i da je ostavilo posledice na deo svemira koji sada upoznaju. Osim što je potpuno dočaran osećaj toga da je upravo igračev Shepard našao svoje mesto u univerzumu, ovakav pristup obećava i ogroman replay value kako prvog i drugog dela, tako i kompletne sage (stidljivo se najavljuje da će posle Shepardove trilogije, biti još igara smeštenih u Mass Effect univerzum). Najbolje od svega je to što Mass Effect 2 ima mnogo više potencijalnih odluka koje igrač treba da donese. Bukvalno, koliko pažnje posvetite svakom od svojih saboraca, koliko vremena utrošite na pripreme za polazak u poslednju misiju, pa čak i Shepardov ljubavni život, dovode ne samo do različitih krajeva (moguće je čak i da ME2 završite, a da niko od posade broda ne preživi!) nego i do različitih pristupa trećem delu. A što je najbolje, sve to je ispričano kroz sjajnu svemirsku operu koja bi posramila i Star Wars da je po njoj snimljen film.

Za razliku od priče, mehanika igre samo na prvi pogled liči na onu iz prvog dela. I dalje vodite Sheparda i dva saborca (od desetak, među kojima je i dvoje starih poznanika, koliko ovoga puta imate na raspolaganju) u misiju. Oružija su istog tipa kao u prvom delu – pištolji, puške, automatske puške, snajperi, ali sada umesto granata imate teško naoružanje. Tu su i biotičke sposobnosti, kao i par tehnoloških veština. No, ovoga puta umesto petnaestak veština koje likovi mogu da nauče dobijajući poene kroz svojih pedeset iskustvenih nivoa, sada Shepard ima šest plus jednu, a pratioci po četiri, i trideset iskustvenih nivoa na raspolaganju.

Više ne postoji nekoliko različitih proizvođača oklopa i naoružanja, nego oružija imate nekoliko od svake vrste, pa ih onda unapređujete tokom igre. Oklopa ima još manje (saborcima ih i ne možete menjati, osim dodatnog skina koji otključavate kada pređete loyalti misiju za njih), ali Sheparda možete da opremate u njegovoj kabini na Normandiji. Ipak, osim estetske note, ovo menjanje delova Shepovog oklopa donosi i različite bonuse, pa ima nekog smisla. Kako saborci ne bi ostali potpuno zapostavljeni, svaki od njih ima po neki upgrade za sebe koji možete istražiti, a donose i po jedan upgrade za vaš svemirski brod koji će pomoći u finalnoj misiji. Poboljšanja istražujete ili pomoću četiri vrste minerala koje ćete nalaziti na planetama širom svemira, ili kupujete kod prodavaca na četiri planete sa gradovima. Što se pronalaženja minerala tiče, ovoga puta se nećete voziti u skakutavom svemirskom bagiju nego ćete skenirati planete elegantnim potezima miša i bacati sonde (koje ćete morati da kupujete). Osim minerala kojih ima i više nego dovoljno da sve unapredite do maximuma, tako ćete otkriti i par dodatnih misija.

Same borbe su urađene mnogo više u Gears of War, nego u Mass Effect 1 fazonu. Herojski frontalni napadi vas i vaše grupe nemaju mnogo izgleda za uspeh, nego će biti potrebno da se sakrivate iza prirodnih zaklona i taktički se napucavate sa protivnicima (ovo naročito važi za više nivoe težine). Takođe, umesto za lečenje tokom borbe, medi-gel se sada koristi za unity skill, odnosno "dizanje saboraca iz mrtvih". Obično lečenje je sada potpuno u GoW fazonu – potrebno je stajati iza zaklona neko vreme dok Shep ne uhvati daha, a štitovi mu se napune do vrha. U prvom delu je postojao i sistem pregrevanja naoružanja, dok ovde postoje šaržeri/heat sinkovi, koje ćete menjati kada se zagreju. Mi u redakciji smo prilično podeljenih mišljenja oko ove promene, ali ona, na kraju krajeva, ok funkcioniše tokom same igre, pa joj nećemo previše prigovarati. Sve u svemu, akcioni deo Mass Effecta 2 je odlično ispoliran, uzbudljiv je i, ako se ignorišu problemi sa povremenom retardiranošću AI-a (kao i u svakoj akciji danas), ume da bude zaista iskustvo za pamćenje.

Tome pomaže i struktura misija koja je, pogodili ste, doživela dosta promena u odnosu na prvi deo. Umesto tri kratke i četiri dugačke misije (koje u sebi sadrže i par side-questova) iz prvog dela plus gomile generičkih sporednih misija, ovoga puta imamo dve dugačke i dve kratke misije koje nas vode kroz glavnu priču, nekoliko side questova koje nalazimo na planetama, ali i petnaestak misija koje su vezane za likove/saborce, kroz koje ćete takođe pronaći par dodatnih questova.

Prezentacija igre je takođe priča za sebe i stoji za klasu iznad većine hitova. Grafika je vrlo lepa, animacije su tečne i sve to nije preterano zahtevno. Animacije razgovora između likova su odlično izrežirane, mada likovi ponekad malo preterano afektiraju. Dodatno dobrom utisku doprinose i odlični glasovi glumaca, od kojih odskaču Martin Sheen kao Illusive Man i Michael Beattie kao Mordin Solus. Pomenuti Solus je možda i najzanimljiviji lik u celoj igri i pravo je uživanje proći sve misije i dijaloške opcije vezane za njega (naročito obratite pažnju na pesmu "Scientist Salarian" i ljubavne savete koje će vam nesebično uputiti). Dijalozi su inače, na standardno visokom nivou, na koji nas je Bioware navikao, mada je opšti utisak da je sada već postalo prelako doći do geek sna, odnosno romanse sa svim likovima. Kada smo već kod dijaloga, vredi i šetkati se po svemirskim stanicama i gradovima i slušati šta prolaznici pričaju. I tu se vidi koliko je scenario igre dobar i koliko je univerzum po kom se krećete živ.

Šta reći za kraj... Promene definitivno više odgovaraju ljubiteljima akcionih igara, nego RPG igračima, pa je konačna ocena više posvećena njima. Jednostavno rečeno, u Mass Effectu imamo sve što imamo u jednom vrhunskom akcionom filmu, a pored toga i mogućnost da sami utičemo na tok vrlo zanimljive priče. Ukoliko je takav pristup ono što volite, kraj igre ćete dočekati otvorenih usta i željno žete iščekivati treći deo.

Galerija: