Star Trek Online je MMO koji prešao dug put - najavljen još davne 2004. godine, bio je zamišljen kao MMO u kome će igrači kao tim upravljati federacijskim brodovima, gde će jedan igrač biti kapetan, drugi šef inžinjerije, treći taktički oficir, itd. PVP nije bio u planu, kao ni mogućnost da se uđe u čizme nekog od mnogih protivnika Federacije.
Svi znamo za "Božanstvenu komediju" Dantea Aligijeria. Niko od nas je nije pročitao. Pretpostavljamo da su tako razmišljali i u Visceral Gamesu kada su se odlučili da je obrade (odnosno jedan njen deo – "Pakao") kroz igru Dante's Inferno. Ako ništa drugo time su se obezbedili od srdžbe horde fanatika koji bi ih prokleli zbog menjanja jedne ili dve reči.
Rapture je jedna od najinteresantnijih lokacija koje smo posetili od kako se igramo. Velegrad sagrađen duboko ispod površine okeana, od strane Andrewa Ryana, zamišljen kao potencijalna utopija, nastanjen naučnicima i umetnicima. Najveći pronalazak Rapturea – ADAM, koji korisnicima daje natprirodne moći, ali ih i degeneriše ako ga ne koriste dovoljno – se pokazao i kao početak njihovog kraja.
Sada već davne 1999. godine na tržištu igara se pojavio jedan prilično zanimljiv naslov koji je vrlo brzo okupio veliku bazu fanova, kako zbog same tematike tako i zbog zanimljivog izvođenja. Igra je napravljena na osnovu vrlo uspešnog serijala stripova, za koje je zaslužan treći izdavač po snazi – Dark Horse (iza Marvela i DC-a).
Bio je to dan kao i svaki drugi. Ljudi su se veselo šetkali po gradu, ignorišući odrpance koji su na trgovima bulaznili o skoroj propasti sveta. A i da ih nisu ignorisali, ne bi mogli ništa da urade. Zgrade su odjednom propadale u ulice, avenije su se rascepljivale, a iz plamtećih dubina kuljali su demoni. Tu su bila i četiri Jahača Apokalipse.
Originalni Mass Effect je oduševio vlasnike Xboxa 360, a za PC RPG fanatike je predstavljao jako dobru akcionu igru sa (pomalo neiskorišćenim) potencijalom da postane remek delo.
Nakon nekoliko puta kada smo obećali da će biti nekih tehničkih noviteta u samom PLAY!-u, a to se nije desilo, sada najzad imamo nečim konkretnim da se podičimo (i smatramo da smo carevi zbog toga). Pored standardnih rubrika, primetićete da na određenim stranama u Review rubrici postoji prozorče za video stream.
Ne znam za vas, ali nama je 2009. godina bila posebno teška. Jeste, uspeli smo da izguramo novi koncept PLAY! Magazina kakvog smo i želeli, ali ne možemo reći da nas ekonomska kriza nije pogodila. I sada kada svi prognoziraju lagani oporavak, ostaje i nama da se nadamo da će nam 2010. godina biti srećnija i berićetnija nego što je bila 2009.
Samo sam hteo da kažem da od sada od nas ništa ne očekujete, pa se onda lepo obradujete kada nešto zapravo i dobijete. Ne mislimo ovde samo na poklone, već i na redovno izlaženje, nove rubrike, multimedijalne sadržaje, na tako te stvari ... you know.
Ne znam da li se sećate, pre recimo 3-4 godine, bilo je izuzetno popularno imati svoj website, ako ste muzičar, glumac ili na drugi način poznata TV faca.
Bez neke želje da posebno pišem o tome kako reč "inat" postoji samo u srpskom jeziku i kako smo zbog toga mi mnogo veliki carevi, hteo bih da vam skrenem pažnju na to da smo se mi u redakciji zainatili.
... mislim da sam ovako već počinjao neki uvodnik, mada sad, ne mogu da se setim. Sve u svemu, škola je ponovo počela, posao je ponovo počeo, Beograd je ponovo počeo. Rekoh ja tako pesnički, i odoh da igram Soul Calibur na Dreamcastu ...
