PLAY! ; PLAY! Zine

REVIEW: Call of Duty Ghosts

Call of Duty Ghosts kampanja je potpuno ludilo, posebno kada je nekome prepričavate. Prvo malo trčite, onda pucate okolo, onda ste na zemlji, odjednom ste pod vodom, onda ubijate pod vodom, onda odjednom – svemir! Sve izgleda kao Old Spice reklama, događa se brzo, ne možete da pohvatate o čemu se radi. Onda letite helikopterom, onda vozite tenk, tu se negde pojavljuje i kuče, eksplozije, krici, umiranje, sve zviždi i pišti i puca i dere se oko vas. Haos na sve strane. Onda ste u zgradi, onda u njoj pucate na ljute protivnike, onda zgrada pada, vi ste još u njoj, nekako se izvlačite iz tog haosa – pravo ludilo jednog akcionog holivudskog filma, samo što je ovo na vašem ekranu i vi ste u glavnoj ulozi. Međutim, to sve deluje lepo na papiru i donekle dok vi igrate singleplayer kampanju. U suštini, tu nema nikakvog izazova. Let Apač helikopterom je prost da prostiji ne može biti, na ekranu na sve strane iskaču obaveštenja šta da radite dalje i kako da reagujete, sve se odigrava vama u korist, sve vam je podređeno i na vama je jedino da klikćete levim mišem uz minimum pomeraja. Da je još jednostavnije, zvalo bi se The House of the Dead.  Ukratko – singleplayer kampanja je pasivna, ne puno izazovna za nekoga ko je iskusni igrač FPS-ova i kao da je pravljena za šestogodišnje dečake sa Xbox kontrolerom u ruci (je l’ smo otkrili toplu vodu?).  Nije samo to problem – zanimljivi zevzeti i oružja stoje vam na raspolaganju, ali samo kada vam igra to dozvoli. Hoćete snajper koji se kontroliše na daljinu? Može, ali samo u jednoj misiji. Zanimljiv vam je pasji kompanjon Rajli pa biste često voleli da ga pustite na protivnike? Neće moći, samo kada vam igra dozvoli. Nekako, efekat “imao pa nemao” odnosno “uzimala davala” kod Ghost singleplayer kampanje više je nego izražen.

ss_007e6bb9311b3ebfc9441a6965699abc1f66971c_resize

Pomešane emocije ovde je potrebno dodatno pojasniti – nije da je Ghost kampanja loša, nije da je loše smišljena, jednostavno – kratka je i pasivna, ne zahteva previše aktivnosti od vas, a to jeste šteta. Primera radi, scena u svemiru. Gledali ste Gravity? Sad zamislite da su Sandra Bulok i Džordž Kluni imali velike puške! Sve izgleda odlično, ali na kratke staze.

ss_4034e8573255a5cca333b42bb78aea9ec05118dc_resize

Naravno, najveći broj igrača uzima Call of Duty zbog multiplayera i to je nešto što im ne možemo zameriti. Preporuka je da odigrate nekoliko singleplayer misija čisto da steknete utisak o tome kako funkcioniše novi CoD, mada je malo toga zaista promenjeno. Problem sa druge strane izazvaće činjenica da u okršajima za više igrača nema ništa od onih sjajnih mapa poput svemirske ili podvodne, već ste “osuđeni” na tradicionalna vojna ratišta – razruđene gradove, manja naselja, šumske okršaje i slično.  Deathmatch mod je verovatno najkonfuzniji od svih i donosi bezbroj ubistava za kojih niti znate ko vas je ubio, niti koga ste ubili. Protivnici se pojavljuju po slučajnom odabiru lokacije, nekada i tik iza vas iako ste ih pre sekund ubili, pa pored sočnih psovki putem glasovne komunikacije ne očekujte puno toga. Neki “inteligentniji” modovi, poput Search and Rescue, ipak donose nešto više zabave.  Tu jedan tim postavlja bombu, drugi brani određeni objekat a jednom ubijen protivnik se ne diže (osim uz korišćenje dog-tag-a). Counter Strike u Call of Duty-ju. Ground War mod je takođe jedan od zanimljivijih modova napravljen za veći broj igrača, koji takođe ima našu preporuku za isprobavanje.

ss_f62dec40365369a31ecf04691fcabec9fed042bd_resize

Kao što smo već pomenuli u našem previewu Ghostsa sa GamesCom sajma, otključavanje novog oružja vremenom i dužim igranjem zamenjeno je za “timske poene”. Oni omogućavaju da bilo kada otključate bilo koje oružje ukoliko ste skupili dovoljan broj poena. Ovo je promena koja se može dvojako shvatiti pa ćemo za sada ostati neutralni. Naime, nekome se možda može dopasti što na ovaj način štedi vreme i lakše može doći do željene opreme, dok sa druge strane postoje i oni koji ipak žele da trudom i radom dođu do bitnog oružja kao i da to isto ne mogu da urade oni koji su odigrali Ghost znatno kraće od njih samih. Međutim, ono što moramo da još jednom potenciramo a pomenuli smo tokom GamesCom previewa – Ghost je jako brza igra, posebno u multiplayeru. Ubistva se događaju skoro svake sekunde, konstantno ste u trku, konstantno razmišljate nekoliko koraka napred i svaka greška vas skupo košta. Ovo je nešto što će zasigurno odgovarati određenom broju igrača ali je jasno da će biti znatno veći broj onih koji se u ovakvom okruženju neće najbolje snaći. Preporuka je stoga da ukoliko ste iskusni multiplayer FPS-ovac, bolje ni ne pokušavate da se priključite nekom serveru, osim ukoliko ne želite da obrišu patos vama. Nesumnjivo, MP komponenta je svakako dobro urađena, ispolirana, sa balansiranim naoružanjem i sistemom “budženja” opreme o kojem smo već pisali u prošlosti. Ipak, ostaje pitanje da li je to dovoljno, da li Ghost zaista ima da ponudi nešto novo kao deseta igra u serijalu (i šesta koju razvija Infinity Ward) ili je ipak potrebno da dizajneri sednu i iznova razmisle o svemu a ne isključivo dorade već postojeći koncept.  Sećamo se svi kako je Modern Warfare primljen u javnosti – potrebno je da se i Activision toga priseti. Tada možemo da pričamo o novom i kul Call of Duty naslovu.

 

Autor: Bogdan Diklić

Call of Duty: Ghosts

0

Pros:

  • Multiplayer i dalje na nivou
  • Zanimljiva kampanja…

Cons:

  • …ali sa jako malo slobode za igrača
  • Manje-više ista stvar iz godine u godinu

Hot news on Instagram! Follow if you like - or don't!